Memoari Luja Franšea d'Eperea (4): Srdačan doček u Klemansovom kabinetu

Sezan sam napustio u pola osam i stigao u Pariz u 10 sati. Primljen sam kod Mordaka koga znam samo preko njegovih radova, a u 10.45 me je primio Klemanso. Tada sam ga treći put srio. 

Prvi put sam ga srio 1892. u skupštini gdje sam, kao ordonans-oficir, bio u pratnji De Fresinea. Tada je zapaljivim govorom Deruled primorao Klemansoa da napusti Skupštinu. Bares je u knjizi "Njihove figure" opisao ovu scenu. Tada se smatralo da je njegova politička karijera završena. Bilo je neophodno da dođe do afere Drajfus kako bi se on vratio u politički život.

Drugi put sam ga srio u logoru u Šalonu, kad sam mu se po naredbi Petena predstavio, dok je on bio u posjeti školi Četvrte armije, koja je bila dio Petenove grupe armija.

Srdačan doček u Klemansovom kabinetu juna 1918: "Pa dobro moj generale najzad idete u Solun." "Da, ali uslovi nisu isti kao prošlog decembra." "Da, sad idete tamo kao da ste otpušteni." "Kako otpušten, ovdje sam bio potčinjen, tamo ću biti glavnokomandujući."

Memoari Luja Franšea d'Eperea (3): Postavljen za Vrhovnog komandanta savezničkih snaga

"Da, da. Treba da dobro razumijete situaciju. Kao i vi, i ja znam ko je odgovoran, ali sam se suviše mučio da bih dobio jedinstvenu komandu, da bi je sada razorio bez ozbiljnog razloga. Vaša grupa armija je doživjela ozbiljan poraz, treba smiriti duhove u Skupštini. Dokaz da vam ne zamjeram je mjesto na koje vas postavljam. Vidite se sa Mordakom i Pišonom, i krenite što prije. Dođite ponovo da me vidite prije nego što krenete. Sve će biti u redu."

Sve u svemu ljubazan prijem.

Izlazeći, zadržao sam se na trenutak kod Mordaka, a zatim sam otišao kod generala Albija, koji je vršio funkciju načelnika Vrhovnog štaba. Površno sam ga poznavao u Nansiju dok je komandovao inženjerijom 20. oblasti: ljubazan, učen i dobar radnik, bio bi savršen da je imao karakter i bio iskren.

Prijatan doček. Dodijelio mi je kancelariju u Ministarstvu rata i izdao je neophodna naređenja da kao ađutanta dobijem svog nećaka Marsela, koji je od početka rata služio u pješadiji: počeo je kao kaplar da bi postao kapetan. Ali general Albi mi uopšte nije govorio o stvarima koje su bile od prevashodne važnosti za mene:

1) General Foš je tog jutra bio u Parizu. Da sam to znao bilo bi vrlo jednostavno da ga vidim. Tek poslije rata sam saznao da je bio vrhovnokomandujući na svim frontovima u Evropi.

2) U Versaju je postojao Visoki ratni savjet koji je proučavao i odobravao planove operacija. Kako engleska vlada nije dozvoljavala nikakvo miješanje na frontu u Palestini i Mesopotamiji, četiri malo poznata generala, koja su bili vojni savjetnici pri tom savjetu, su se posvetila situaciji u Makedoniji.

3) Pitanje smanjivanja broja francuskih i engleskih trupa na Solunskom frontu koje je bilo na dnevnom redu jer je general Gijoma sa tim u vezi bio poslat u Solun.

4) Najzad, francuska misija pri grčkoj vojsci. Ne shvatam da generalu Albiju, kao čovjeku njegove inteligencije, nije palo na pamet da sa mnom razgovara o tim pitanjima, tako važnim za mene. Moj boravak u Parizu bio je upravo prilika da ta pitanja raščistimo. Kao komandant uvijek sam se držao dalje od svih intriga. Znao sam da je general Foš komandovao svim operacijama na francuskom frontu. Iskusio sam i posledice njegovih odluka, jer je on odlučio da iza britanskih linija koncentriše sve rezerve kojima su raspolagale tri armije pod mojom komandom.

PRIPREMIO: MILADIN VELjKOVIĆ

(NASTAVIĆE SE)